Najpre sam pomislila da bi ovo mogao da bude najzahtevniji deo beleški jer je Berlinale užasno kompleksan festival sa gomilom stvari koje vredi pogledati ali sam (jer se sve sleglo) shvatila da to ne treba da bude poenta piskaranja ovde. Naime, ako ikada odete u grad tokom festivala najpametnije bi vam bilo da pogledate jednu/dve projekcije dnevno i ostatak dana provedete u uživanju u svemu ostalom. Ukoliko pak idete u poslovnom aranžmanu a tiče se festivala, obavezno ponesite sve da ukrotite misli (rokovnik, diktafon, lap-top) i beležite jer će se one pretvoriti u balon koji je about to explode!
U 10 sekcija, širom užeg i šireg centra grada predstvaljeno je oko 400 filmova! Prodato je 300 000 karata a stručna javnost je stala u 20 000 glumaca, reditelja, kritičara, žirija, novinara etc. koji su krenuli put Berlina iz 115 zemalja! Nema zezanja ljudi, tamo organizacija vrišti! Ipak, ono što me je oduševilo je neverovatan art & professional imidž celokupne priče koja dodirnih tačaka sa so called glamurom ima samo na crvenom tepihu uoči neke big thing premijere... I to sve traje, procedure radi, vrlo kratko u realnosti mnogo duže u medijima. Sve ostalo je rasterećeno one histerične pompe i pažnja je usmerena na najbitnije-FILMOVE, berzu filmova i (o, da!) žurke! :)
Film koji je i tamo izmamio naklon a koji možete uhavtiti i na Festu kod nas je svakako The Iron Lady! Ljudi ona je genijalna! Genijalna ličnost, jedinstvena karijera, zasluženi Oskar i jednostavno retka zverka! Živela Meryl Streep!
Festival joj je bio politički korektno naklonjen (ali ne bunim se) pa su u Retrospektivi puštali njene filmove širom Berlina. Dok čekate toplije dane, za neko lenjo popodne ili veče, pogledajte npr. i Sophie's Choice iz 1982.-ge.
E sad... Ne znam kakav stav vi imate prema nemim filmovima, da li ste ih ikada uopšte voleli ali meni je beskrajno bilo zabavno na projekcijama starih ruskih filmova koji su svojim autentičnim i pomalo zaboravljenim humorom oduševili publiku! I još pijanista u sali koji razdragano sve to prati na klaviru je celukupni ambijent učinio neodoljivim! U nekim kišnim večerima i posle ispunjenog dana Boris Barnet mi je pokazao Moskvu koju sam samo naslućivala sa starih fotografija... Uz smeh do suza!
The Girl With A Hatbox, 1928.
Filmovi za koje su nam još uvek nedostupni traileri a koji su vredni pažnje na svakom uglednijem filmskom festivalu su čuveni Shorts. Pogledali smo neka ostvarenja iz Koreje, Venecuele, Kine i Indije i zaista su bili osvežavajući, društveno odgovorni i kvalitetni u svakom smislu! Možda jednom kada nađem materijal, pustim nešto i na tu temu. Ovako podsetnika radi, samo svima skrećem pažnju da se treba uputiti i na te projekcije.
Zanimljivost za publiku je bio i dokumentarac Marine Abramović "The Artist Is Present" koji je nagrađen od strane posetilaca u kategoriji "naj dokumentarni" a oduševljenje za mnoge je bio i program Culinary Cinema!
***
Elem, da ne odem šire nego što već jesam o svemu tome, idemo na žurke! :) Kao i svugde, dele se na one otvorenog i zatvorenog tipa pri čemu su otvorenog tipa osmišljene isključivo u svrhu ostavrivanja profita koji se dalje pretapa u investiciju za one zatvorenog tipa! Šalim se ali skoro pa je tako! Jedan od naj partyja je bio naravno zatvorevnog tipa u okviru Foruma (program festivala) a održao se na Rosa Luxenburg Platz-u u zaista uglednom zdanju koje se naziva Volksbuhne a izgleda ovako.
Volksbune ili Narodni teatar u svoje "slobodno vreme" nudi odlične pozorišne predstave, aktuelne filmske projekcije i koncerte o kojima se priča a njegov čuveni Crveni salon je nedavno ugostio i Lanu Del Ray herself. I dok se publika još pošteno nije ni otreznila od njenog nastupa mi smo u istom salonu udobno sedeli i ćaskali uz divno vino, pomalo impresionirani budžetom organizatora jer za realizaciju nekoliko ovakvih party-ja i za tu količinu ljudi, na raspolaganje staviti (for free i all night long) najbolja vina, pristojan ketering etc. ipak jesu potrebna određena "sredstva". Svesna da je neumesno pitati sebe tako nešto :) primećujem da mnogi zaprepašćeno gledaju kada uviđaju da nisu na kraćem koktelu ili nekoj dobro upakovanoj degustaciji.
***
Sada vam je jasno zašto se tamo đuskalo do zore! Uz sve kuluturološke, geografske, rasne i seksualno opredeljene razlike masa se ludo zabavlja uz Balkan zvuk za koju mi D.J. (Nemac iz Berlina koji nikada nije bio u ovim krajevima) objašnjava da je taj beat potpuni zemljotres po svim klubovima u Evropi. Ok, znam da prostruji da zavrti atmosferu ali ovaj naš se nije isključivao sa tih mixeva. Uljudno se smešim, klimnem glavom, nazdravim i pomolim se tiho u sebi mom Parov Stelar-u. :) A evo kako je ovo zvučalo:
Damn it ali sve one Japanke, Norvežani, Francuzi i Nemci skaču kao da im je poslednji žur u životu! Iako nije naša šolja čaja, šta mislite da smo mi uradili? ;)
Bisous svim Disko Partizanima! Bila je to dobra fora!
***
A.
p.s. U sledećem postu završavam sa Berlinom mojim Snapshot-ovima.
