среда, 29. фебруар 2012.

Berlin Diaries pt. 3

Najpre sam pomislila da bi ovo mogao da bude najzahtevniji deo beleški jer je Berlinale užasno kompleksan festival sa gomilom stvari koje vredi pogledati ali sam (jer se sve sleglo) shvatila da to ne treba da bude poenta piskaranja ovde. Naime, ako ikada odete u grad tokom festivala najpametnije bi vam bilo da pogledate jednu/dve projekcije dnevno i ostatak dana provedete u uživanju u svemu ostalom. Ukoliko pak idete u poslovnom aranžmanu a tiče se festivala, obavezno ponesite sve da ukrotite misli (rokovnik, diktafon, lap-top) i beležite jer će se one pretvoriti u balon koji je about to explode!
U 10 sekcija, širom užeg i šireg centra grada predstvaljeno je oko 400 filmova! Prodato je 300 000 karata a stručna javnost je stala u 20 000  glumaca, reditelja, kritičara, žirija, novinara etc. koji su krenuli put Berlina iz 115 zemalja! Nema zezanja ljudi, tamo organizacija vrišti! Ipak, ono što me je oduševilo je neverovatan art & professional imidž celokupne priče koja dodirnih tačaka sa so called glamurom ima samo na crvenom tepihu uoči neke big thing premijere... I to sve traje, procedure radi, vrlo kratko u realnosti mnogo duže u medijima. Sve ostalo je rasterećeno one histerične pompe i pažnja je usmerena na najbitnije-FILMOVE, berzu filmova i (o, da!)  žurke! :) 
Film koji je i tamo izmamio naklon a koji možete uhavtiti i na Festu kod nas je svakako The Iron Lady! Ljudi ona je genijalna! Genijalna ličnost, jedinstvena karijera, zasluženi Oskar i jednostavno retka zverka! Živela Meryl Streep!
Festival joj je bio politički korektno naklonjen (ali ne bunim se) pa su u Retrospektivi puštali njene filmove širom Berlina. Dok čekate toplije dane, za neko lenjo popodne ili veče, pogledajte npr. i Sophie's Choice iz 1982.-ge.
E sad... Ne znam kakav stav vi imate prema nemim filmovima, da li ste ih ikada uopšte voleli ali meni je beskrajno bilo zabavno na projekcijama starih ruskih filmova koji su svojim autentičnim i pomalo zaboravljenim humorom oduševili publiku! I još pijanista u sali koji razdragano sve to prati na klaviru je celukupni ambijent učinio neodoljivim! U nekim kišnim večerima i posle ispunjenog dana Boris Barnet mi je pokazao Moskvu koju sam samo naslućivala sa starih fotografija... Uz smeh do suza!
The Girl With A Hatbox, 1928.
Filmovi za koje su nam još uvek nedostupni traileri a koji su vredni pažnje na svakom uglednijem filmskom festivalu su čuveni Shorts. Pogledali smo neka ostvarenja iz Koreje, Venecuele, Kine i Indije i zaista su bili osvežavajući, društveno odgovorni i kvalitetni u svakom smislu! Možda jednom kada nađem materijal, pustim nešto i na tu temu. Ovako podsetnika radi, samo svima skrećem pažnju da se treba uputiti i na te projekcije. 
Zanimljivost za publiku je bio i dokumentarac Marine Abramović "The Artist Is Present" koji je nagrađen od strane posetilaca u kategoriji "naj dokumentarni" a oduševljenje za mnoge je bio i program Culinary Cinema! 
***
Elem, da ne odem šire nego što već jesam o svemu tome, idemo na žurke! :) Kao i svugde, dele se na one otvorenog i zatvorenog tipa pri čemu su otvorenog tipa osmišljene isključivo u svrhu ostavrivanja profita koji se dalje pretapa u investiciju za one zatvorenog tipa! Šalim se ali skoro pa je tako! Jedan od naj partyja je bio naravno zatvorevnog tipa u okviru Foruma (program festivala) a održao se na Rosa Luxenburg Platz-u u zaista uglednom zdanju  koje se naziva Volksbuhne a izgleda ovako. 
Volksbune ili Narodni teatar u svoje "slobodno vreme" nudi odlične pozorišne predstave, aktuelne filmske projekcije i koncerte o kojima se priča a njegov čuveni Crveni salon je nedavno ugostio i Lanu Del Ray herselfI dok se publika još pošteno nije ni otreznila od njenog nastupa mi smo u istom salonu udobno sedeli i ćaskali uz divno vino, pomalo impresionirani budžetom organizatora jer za realizaciju nekoliko ovakvih party-ja i za tu količinu ljudi, na raspolaganje staviti (for free i all night long) najbolja vina, pristojan ketering etc. ipak jesu potrebna određena "sredstva". Svesna da je neumesno pitati sebe tako nešto :) primećujem da mnogi zaprepašćeno gledaju kada uviđaju da nisu na kraćem koktelu ili nekoj dobro upakovanoj degustaciji. 
***
Sada vam je jasno zašto se tamo đuskalo do zore! Uz sve kuluturološke, geografske, rasne i seksualno opredeljene razlike masa se ludo zabavlja uz Balkan zvuk za koju mi D.J. (Nemac iz Berlina koji nikada nije bio u ovim krajevima) objašnjava da je taj beat potpuni zemljotres po svim klubovima u Evropi. Ok, znam da prostruji da zavrti atmosferu ali ovaj naš se nije isključivao sa tih mixeva. Uljudno se smešim, klimnem glavom, nazdravim i pomolim se tiho u sebi mom Parov Stelar-u. :) A evo kako je ovo zvučalo: 
Damn it ali sve one Japanke, Norvežani, Francuzi i Nemci skaču kao da im je poslednji žur u životu! Iako nije naša šolja čaja, šta mislite da smo mi uradili? ;)
Bisous svim Disko Partizanima! Bila je to dobra fora!
***
A.
p.s. U sledećem postu završavam sa Berlinom mojim Snapshot-ovima.

понедељак, 27. фебруар 2012.

Berlin Diaries pt. 2

Tokom boravka u Berlinu često smo razgovarali o nekoj bližoj ili daljoj budućnosti i još češće sebi dozvoljavali da padnemo u zanos i izmaštamo šta bismo od posla razvijali kada bi bilo dovoljno vremena, opštih uslova i novca. 

Eddie Higgins  "Beautiful Love"

Višegodišnji usaglašen stav, barem u mojoj neposrednoj ekipici, podrazumeva da našem gradu fali nešto što bi moglo da predstvalja mesto susreta svih poeta, slikara, muzičara, glumaca i svih zaljubljenika u umetnost uopšte. Mesto gde bi mogle da se čitaju dobre knjige, popije kvalitetno vino, prezalogaji sa posebnim šmekom i proćaska. Mesto gde bi se organizovale fine jazz svirke, književne večeri, filozofske diskusije, ma ima ideja milion! Čak smo u nekoliko navrata smišljali i ime tog lokala, razrađivali meni i celonedeljni program...  :) 
E pa baš pored našeg hotela, u Fassanen str. gotovo po izlasku iz autombila kada smo stigli sa aerodroma, ugledamo prelepo zdanje koje se zove Literaturhaus! Hm... Nešto se sećam ja da sam čula ali ne najbolje... Beše davno. Posle kraćeg brainstorminga, uviđam da su Kuće Literature veoma važan deo kulturnog nasleđa u Nemačkoj i da ih u Berlinu ima ukupno četiri.
Literaturhaus-i su zdanja posvećena isključivo književnosti i organizovanju književnih večeri za širu javnost. Predstavljaju stecište uglednih pisaca iz Nemačke i inostrantsva ali i dobru alternativu svima koji vole svoje slobodno vreme da provode u "poetičnom dreamy ambijentu". Neke od njih su redakcije uglednih časopisa, neke su izložbeni prostor a pojedine nude i odličnu hranu i piće uz charming servis. Oduševljenje!
Ova "naša" je u celom Berlinu široko poznata po najboljem programu (gotovo svako veče idu čitanja) i odličnom kafeu. Osnovana je 1986. godine a u prostranom zdanju posetiocima su na raspolaganju galerija, knjižara, prostor za diskusiju (sa sve kaminom), restoran i kafe podeljeni u nekoliko prostrorja (sa sve visokim plafonima i rustičnim prozorima i zimskom baštom koju vidite gore na slici). U nastavku par detalja...
Pored Literaturhouse-a, na vašoj mapi skitanja po ovom gradu nezaobilazno treba da se nađu i čuvene pijace antikviteta, ploča, vintage garderobe i koječega! Trenutak kada vam od sreće bljesne pred očima i vi postajete u potpuosti opčinjeni većinom stvari koje vam ulaze čak i u periferni vid! Oprez, ne možete kupiti sve te pažljivo birajte i  ne žalite ni dinara (eura, pardon) jer se sa ovih market-a nose najlepši suveniri/uspomene iz Berlina! Ima ih na desetine po celom gradu ali najbolje su, čini mi se, ona na Ostrvu muzeja (Museumsinsel) i naravno kod "nas" na Charlottenbourg-u. Berlineri tamo odlaze gotovo svakodnevno, na svojim bicklovima i sa pravim uživanjem prihvataju igru cenkanja, gricnu wurst i popiju topao čaj pa idu zadovoljni dalje. 
Bilo bi ovih fotografija i više (slabost moja) ali me je izdao fotoaparat! I od svih divnih drangulija, baterija nije bilo na vidiku! :)
***
O da, i još samo jedno mesto na koje želim da skrenem  pažnju. Za one koji vole šešire sa potpisom, po porudžbini ili po postojećem izboru ovi mangupski sicilijasnki su vam baš za poneti u Berlinu i iz Berlina. Seriously, tamo su sooo popular! Znate, u Berlinu prosto nema smisla naručivati npr. toku  (ostavite to za Pariz). S'toga pravac u La Coppola Storta atelje, Kleine Hamburger Strasse 3.
Moj favorit-Zebra 80e!
;) 
Bisous!
A.

четвртак, 23. фебруар 2012.

Berlin Diaries pt. 1

E ovako. Sve što ste ikada čuli o Berlinu je apsolutna istina! :) Ali način na koji ćete ga vi doživeti je samo vaša stvar! Znamenitosti su tu, nije sporno. Brandenburg Gate, Unter den Linden ulica i ostrvo muzeja (Museum Insel), Berlinski zid, Friedrchstrße, Alexanderplatz i sl. Još uvek mi se slike vrte pred očima ali utisci su nešto što je mnogo dublje, mnogo jače...  Zato će priča o Berlinu ići u nekoliko beleški! Moram da priznam da je moj boravak tamo bio pomalo retroaktivan... Još iz studentskih dana sam imala veliku želju da odem možda i na nekoliko meseci i pretabačim ga onako pošteno... Otišla sam na nekoliko dana ali sam uspela da udahnem ono o čemu sam maštala. I odem još dalje. Klasično i smart moderno, avangardno i poetično, zatvoreno snobosvki i otvoreno urbano. Sve u jednom i sve jedno do drugog! Ipak, da krenemo od početka... 
Kao najveći grad u Nemačkoj sa oko 3,5 miliona stanovnika iznenuđujuće dobro funkcioniše u odnosu na mnoge manje gradove EU. Zaista, on na neki način predstvalja prototip inteligentno uređenog sistema modernih (mega)polisa! Ulice su prostrane, sobraćajna mreža besprekorna (bus, S-Bahn, U-Bahn linije) a i pohvalno je to što što svaki deo grada na svoj i nezavisan način funkcioniše te je centar minimalno opterećen saobraćajnim gužvama. Stvarno, do i od aerodroma ukoliko idete kolima će vam trebati nekih 15ak minuta a busom čitavih 20 min.  Za po gradu, možete i da bookirate čuveni Trabant safari, odaberete omiljenu boju i zavrtitite svoj retro film! ;)
Preporuka za prvi put bi bila da se odsedne u nekom od šarmatnih hotela Charlotenburg-a, reona koji je idealno povezan sa centrom, aerodromom i sadrži prelepe parkove, ljupke ulice sa klasičnim zgradama ali modernim bulevarima (npr.Kurfurstendam) gde je i shopping ulov zgarantovan! Noćenje ovde možete pronaći i za 100e po osobi za 4 noći, sa doručkom! A cene za shopping? Oh well, od 7-7777e u zavisnosti od brenda. H&M im je iritirajuće na svakom ćošku ali uzevši u obzir da je broj njihovih prodavnica u Srbiji 0, prijalo je barem na početku! Spas i melem za dušu su bili mali zanatski art ateljei gde je ponuda od vintage komada do hand made šešira, dekora za kuću i sl. božanstvena!
Utisak koji će vas prvi obuzeti je arhitektura! Ma koliko odisao šmekom Bauhaus-a i ma koliko se hvalio savremenim zdanjima ravnim top umetničkim delima, sačuvane zgrade iz predratnog perioda su bile moj ultimativni ZEN! To je ono što ostatak sveta naziva "so European" i vredi svake fotke, svakog pogleda, svakog uzdaha... Ukoliko ste više za to, pravac na Unter den Linden ulicu koja sa jedne strane ima vezu sa Brandenburg kapijom i Friedrich strasse a sa druge sa ostrvom muzeja i sa većinom znamenitih spomenika i sl. 
Ko je više za Bauhaus, može razgledanje da počne iz muzeja i nastavi u gotovo svakom kvartu kojim prošeta! Mene su te zgrade lansirale unazad, unapred, oraspoložile svojim bojama i zanimljivim rešenjima! Jewish Museum i Berlin's Holocoust Memorial, Berlinski zid i čuveni punktovi koji su označavali granice podeljenog Berlina su respektivno istaknuti simboli koji prosto predstavljaju dokaze da grad nije zaboravio ružne strane svoje istorije ali da je i te kako kroz vreme tiho naučio da živi sa njom. 
Ipak, kada je i neko dešavanje u gradu, sve biva začinjeno onom ludačkom euforijom koju samo ljudi mogu da naprave! Berlinale, ladies and gentleman, ove godine po mišljenju mnogih   nezapamćeno dobar! O mojim favoritima i žurkama na festivalu u nekom od sledećih postova... Za ovaj prvi deo samo INTRO...  
:*
A.

уторак, 14. фебруар 2012.

You&Me

1. Nat King Cole "LOVE"
Apsolutno je nebitno da li ćete da odete na laganu večericu sa ljubavnikom (o kako volim taj izraz) ili na tračericu sa prijateljima ali ono što jeste bitno je da se konačno probudite iz ovog ledenog sna i barem na trenutak vratite u svoje prirodno stanje! I to podelite sa nekim! Ja, verujte mi, jesam! U petoj sam od jutros! Srećna kao malo dete jer znate, danas dolazi MOJ Dečak!!! A i obeležava se Dan Zaljubljenih pa... You know... Lovely okolnost!
Ono što je meni važno je da ćemo nas dvoje provesti dan zajedno pre nego što on sutra nastavi za Moskvu a ja odem u Berlin! A i moram da priznam da se ni upola ne radujem tom putu koliko današnjem susretu u Novom Sadu! Jednostavno sam dečije euforična zbog toga!
Nama zaista ne treba puno... Sve što inače radimo je i danas na tapetu. Jazz u glavi :), bazanje po gradu, porodični ručak, lenjo popodne, intimna večera, piće sa prijateljima, pa isključivanje od svih i svakoga. :) Ali sve mi je nekako predivno i predrago! Posebno jer se mi nismo videli dve i po nedelje!
***
Ma koliko bili ili ne bili ZA, ma šta danas radili, ma gde bili, have fun & give love! 
Pišem već sutra iz Berlina!
XOXO
A.

недеља, 12. фебруар 2012.

Sunday J'Adore List

***
Messy, fancy, bohemian Helena's apartment!
***
Food&Fashion adpatacije by Miss Moss!
***
teNeues City Journal (i moj još uvek neotpakovani Prag :)
***
 Beatles-i na playlisti, kao neizostavan detalj! Oh, well... Pa neka svi potpuno pomahnitamo! :DDD
The Beatles "Can't Buy Me Love"
***
Uživajte!
A.

петак, 10. фебруар 2012.

Midnight In Paris Soundtrack

Slutim Pariz privatno pa se verovatno i "slučajno" poklopilo da naletim na ovaj zaboravljeni soundrack Woodyjevog "Midnight in Paris" filma. Bez mnogo reči danas, želim vam svima divan vikend i mom najboljem prijatelju SREĆAN 28.mi ROĐENDAN! :))) Uživajte uz nekoliko mi najdražih!
Francois Parisi "Ballad du Paris"
Cafe Royal Salon Orchestra "Seul ce soir"
Conal Foweks "Let's Do It"
Enoch Light Orchestra Charleston

четвртак, 9. фебруар 2012.

Pascal Campion

Stacey Kent "Close Your Eyes"
Pascal Campion je jedan od mojih omiljenih ilustratora svih vremena! :) Pa da, slobodno tako mogu da kažem jer sam se kroz vreme dobrano vezala za njegove ilustracije koje nekako fino legnu u svakom od godišnjih doba, na desktopu ili u telefonu, uz čaj i neko lovely popodne i tako dalje... Nežni i odsutno uhvaćeni u svakodnevnici, njegovi likovi odišu radošću života, onog zajedničkog za sve nas... Porodični momenti, intimne večeri sa momkom, šetnja ulicama svog grada, topla kupka posle hladnog dana... Istope me. Ovde je sve u emocijama i to onim koje su mnogi već počeli da potiskuju jer se podrazumevaju. "There something in everything" kako to sam umetnik kaže, a ja sa odobravanjem klimam glavom. Uživajte dragi moji jer je ovo nešto što je za Love & Share! :)))
A bliži nam se i Dan Zaljubljenih pa...
***