Iako su zapravo još uvek kratki, moji dani bivaju neobično dugi. Iščekujući vikende, držim se proverenog. Omiljenog.
Jutra su mi opet postala posebno draga pa ustajem rano, ne izlazim odmah iz stana već polako pripremam dan. Gužva je neka na ulicama. Kada padne kiša u ovom gradu se ne može dobiti taksi, svi se stiskaju na semaforima i dodatno se ubrzaju ne bi li pokisli stigli u neku firmu, banku, fakultet, šta li... Ne znam ni zašto je to važno ali ok. U saobraćaju nastaje slika i prilika ulica nekakvog megapolisa. Gomila ljudi, milećih automobila ali ni približno toliko energije. Ne sudim, samo zapažam. Tek onako da ne izgubim kontakt. Sa druge strane, dok sam kući sve je nekako čisto. Preporučila bi s'toga za "druženje" svog omiljenog savremenog kompozitora, Korzeniovskog. Zbog njega, i ljudima koji ne obraćaju pažnju, muzika u filmovima i pozorištu, postane važna. Zaista tako mislim iako je meni i bez filmova Abel veoma "upotrebljiv".
Uvek tu za "dušu". Kada presušimo sa izložbama ovde i kada se nađem u škripcu sa vremenom, lepo je pribeći izvorima sa police. Zaluđena sam njegovim ženskim portretima. Uglednim, više i manje poznatim, ženstvenim, uzornim i ponekad zaboravljenim. Slabo su dostupni na netu u pristojnim rezolucijama pa bi eto izdvojila, ovaj - Portet Sofije Ciklaj (1943. god, ulje na platnu). Nalazi se u Narodnom muzeju u Beogradu.
Peter Cornelius (1913-1970) je ime zlata vredno. Ne samo zbog istoimenog kompozitora već i zbog nemačkog fotografa koji je među prvima u Nemačkoj radio fotografije u koloru i od toga napravio umetnost. Njegova najpoznatija kolekcija, predstavljena 1961. godine, je vezana opet, pogađate, za Pariz. Ma nije to toliko čudno jer je zaista većina svoj procvat i doživela tamo. Prošli put sam odabranom fotografijom zavirila u sam početak veka, jazz eru i sl. a sada svedočimo, samom izmaku '50tih godina i početku '60tih. Magnificent!
***
Bisous!
A.
.png)
