Summer In The City

Sve nekako ide svojim tokom... Povratak sa odmora, dužeg ili kraćeg, euforčne kafe/pića gde ljudi pričaju šta su doživeli, proživeli, ovde ili tamo negde... Mnogo događaja, malo ličnih utisaka. Ok mi je to, ali ako je učestalo - zamara. Zato su "SIC terapije"- lekovite. Retko dobri sagovornici-dobro došli. I mogućnost da razvijem neki svoj raspored, tempo, ukradem vreme da produžim svoje raspoloženje-perfect! Za početak, shodno upornom i jakom suncu, nosim svetlo. Ne izigravam leto sa nekim tropskim bojama (deluje mi nekako nepristojno) već uporno teram svoj pastel. Evo ga zakasneli Monday wardrobe.

Šta je novo u gradu, i šta se novo otvorilo u gradu mi i nije neka aktuelnost. To ostavljam za jesen. Uvek je tako. Sada više u slobodno vreme gledam da povežem ulice i zgrade Novog Sada sa pričama iz one čuvene knjige "Priče varoških ulica". Dakle šetnje i tumaranja. A najlepše od svega toga je lični zaključak koji se nameće i iz dana u dan nadopunjuje šta je zapravo ovaj grad. Takođe, odličan povratak u prošlost i pravo uživanje može upotpuniti i stalna postavka na spratu u Muzeju grada na tvrđavi koja vas uvodi u način života i stanovanja u Novom Sadu u periodu od XVIII-XX veka. Enterijer, umetnine, porcelan, lusteri... Sve je tamo, tiho i lepo izloženo. Za više informacija klik ovde.

Ako bi da predahnete uz film evo mojih preporuka za ovu nedelju:

1. Mood Indigo ili L'Ecume des Jours

2. The Legend of 1900

3. A Single Man

I da, moja poslastica. Konačno sam otvorila tumblr. Svež i gotovo svakog jutra dopunjen, raste na adresi  dailyphilocaly.tumblr.com On prašta nedostatak vremena i želju za neverbalnom komunikacijom. Ipak, nekako mi deluje iskreno i zabavno za postavljanje svojih moodboard crtica. Welcome i pišite ako imate svoj da se i tamo družimo.

***

Bisous!

A.

Art Delight-Matisse

Selected work of Henri Matisse 1869-1954

1. Festival of Flowers, 1921 2. Daises, 1919. 3.  Reading Woman With Parasol, 1921  4. Goldfish, 1919.  5. Chinese Casket, 1922. 6. Woman Reading At The Dressing Table (Interior, Nice) 1919 7. Peasant Blouse, 1936. 8. Woman With Umbrella On Balcony, 1918., 9. The Terrace, Saint Tropez, 1904.

***

Bisous!

A.

Daily Delight

Od svih ljudi koji su predstavljali Anu Kraš i njen rad, mislim da je ekipa sa theavantgardediaries-a uradila posao nekako najverododstojnije (ako se tako može reći). Pustiš čoveka da bude ono što jeste, da kaže ono što želi i sve to spakuješ u jedan divan filmić. Poput ovog. Ne kažem da je to lako ali je važno. Skrenuti pažnju na rad, istaći ono lepo iz privatnog života i ostati u istom "energetskom polju". Naaajs. *.*

read the interview here.

***

Laku noć.

A.

Abstract Crush

***

Bisous!

A.

Through This Rainy Days

Iako su zapravo još uvek kratki, moji dani bivaju neobično dugi. Iščekujući vikende, držim se proverenog. Omiljenog. 

Jutra su mi opet postala posebno draga pa ustajem rano, ne izlazim odmah iz stana već polako pripremam dan. Gužva je neka na ulicama. Kada padne kiša u ovom gradu se ne može dobiti taksi, svi se stiskaju na semaforima i dodatno se ubrzaju ne bi li pokisli stigli u neku firmu, banku, fakultet, šta li... Ne znam ni zašto je to važno ali ok. U saobraćaju nastaje slika i prilika ulica nekakvog megapolisa. Gomila ljudi, milećih automobila ali ni približno toliko energije.  Ne sudim, samo zapažam. Tek onako da ne izgubim kontakt. Sa druge strane, dok sam kući sve je nekako čisto. Preporučila bi s'toga za "druženje" svog omiljenog savremenog kompozitora, Korzeniovskog. Zbog njega, i ljudima koji ne obraćaju pažnju, muzika u filmovima i pozorištu, postane važna. Zaista tako mislim iako je meni i bez filmova Abel veoma "upotrebljiv". 

Uvek tu za "dušu". Kada presušimo sa izložbama ovde i kada se nađem u škripcu sa vremenom, lepo je pribeći izvorima sa police. Zaluđena sam njegovim ženskim portretima. Uglednim, više i manje poznatim, ženstvenim, uzornim i ponekad zaboravljenim. Slabo su dostupni na netu u pristojnim rezolucijama pa bi eto izdvojila, ovaj - Portet Sofije Ciklaj (1943. god, ulje na platnu). Nalazi se u Narodnom muzeju u Beogradu.

Peter Cornelius (1913-1970)  je ime zlata vredno. Ne samo zbog istoimenog kompozitora već i zbog nemačkog fotografa koji je među prvima u Nemačkoj radio fotografije u koloru i od toga napravio umetnost. Njegova najpoznatija kolekcija, predstavljena 1961. godine, je vezana opet, pogađate, za Pariz.  Ma nije to toliko čudno jer je zaista većina svoj procvat i doživela tamo. Prošli put sam odabranom fotografijom zavirila u sam početak veka, jazz eru i sl. a sada svedočimo, samom izmaku '50tih godina i početku '60tih. Magnificent!

***

Bisous!

A.

Pieter Bruegel the Elder

Nešto lepo za popodnevni čaj.Online pauzu. Vikend inspiraciju. Things to love and be related to.

  Peter Brueger The Eleder (1525-1569) paintings: 

1. The Hunters In The Snow (1565); 2. The Hunters In The Snow (1565); 3. The Numbering at Bethlehem (1566); 4. The Census at Bethlehem (1566)

***

Bisous!

A.

Yves Klein

Potpuno razumem da je odnos "prosečnog" pojedinca ka minimal art izražajima danas  krajnje diskutabilan jer je to i lično pravo na doživljaj svakog od nas. Ipak, čudno je da mnogi ostaju čak indiferentni i bez ikakvih pitanja na šta ta dela skreću pažnju. Ukoliko uzmemo u obzir za nijansu širi kontekst i ispratimo neko ime u njegovom celokupnom stvaralaštvu i kasnijem uticaju shvatićemo da nas minimal zapravo najpre nonšalantno isključuje iz konzumentske pozicije i sasvim lepo navodi na kritičku. Filozofsku. Današnje ključne reči: Radiklano, dosledno, minial, izazovno! Yves Klein.

U njegovom, sasvim jasnom slučaju, wikipedia daje sve što vam treba za početak: "Iv Klajn (28. april 1928 — 6. jun 1962) je bio francuski umetnik poznat po svojim plavim monohromatskim slikama i performansima u kojima je koristio nage ženske modele. Klajn je kroz svoje plave monohromatske slike hteo da izrazi „čistu ideju“ i po tom konceptu ovaj segment njegovog stvaralaštva blizak je umetnicima minimalizma. Plava boja koju je Klajn koristio postala je poznata kao „internacionalna Klajnova plava“. Kasnije koristeći foto-montažu stvorio je radove poput „Skoka u prazno“ (fr. Le Saut dans le Vide) na kome se vidi umetnik kako strmoglavo pada na ulicu. Klajn je izvršio uticaj kako na slikarsku scenu, tako i na svet performansa. U nekim od svojih performansa, ovaj umetnik je pred publikom nanosio boju na nage ženske modele i njima slikao po platnu. Poznati su i njegovi radovi koje je „slikao“ bacačem vatre." (source: wikipedia)

"Monochrome abstraction—the use of one color over an entire canvas—has been a strategy adopted by many painters wishing to challenge expectations of what an image can and should represent. Klein likened monochrome painting to an "open window to freedom." He worked with a chemist to develop his own particular brand of blue. Klein adopted this hue as a means of evoking the immateriality and boundlessness of his own particular utopian vision of the world." (source:www.moma.org)

Ta "internacionalna plava" i njegova ideja slobode koja je, kako on ističe, usko povezana za beskonačnošću neba i mora nekako razbija mitove o tužnoj "blue". Ona je savršeni colour block koncept dramatizovan njegovim performansima. Koji su efektni, često i mutimedijalni...

A njegova fotomontaža, koja istovremeno šokira i zabavlja, vas jednostavno ne ostavlja ravnodušnim. 

Klajn je umro od infarkta u tridesetčetvrtoj godini 1962. Zbog svoje svestranosti i težnje ka eksperimentom uticao je na veliki broj novomedijskih umetnika. Njegovi radovi se nalaze u kolekcijama skoro svih svetskih muzeja. Bio je oženjen nemačkom umetnicom, Rotraut Uecker, koja je rodila njihovog sina samo nekoliko meseci posle njegovog iznenadnog odlaska.

***

Bisous!

A.

for info pls. click here

www.alaintruong.com

Daily Read

Kako u poslednje vreme nisam imala baš puno vremena za knjige, dobri intervjui, vruće kolumne kao i neki bolji editorijali su mi sasvim korektno umirivali apetit za dnevno čituckanje. Bajno online mestašce je adresa the Paris Review magazina koji ima apsolutno sve što mene može da okupira-Interviews, Writers, Quotes, Fiction, Poetry. 

Sve je tu, spakovano čekalo na moje coffee breaks. Ovakve sadržaje nešto i ne volim da konzumiram satima jer su utisci tokom "listanja" suviše lepi a sadržaji taman toliko kratki  da možete na miru da uzimate parče po parče. 

Časopis je u oba svoja pojavna oblika (web i print) uređen na engleskom jeziku pa samim tim ima dobranu šansu da se zahvali na pažnji širem auditorijumu koji traga za liberalnom stranom književne kritike i uopšteno svih onih koji žele da npr. čuju/pročitaju iskreni intervju omiljenog pisca. Od 1953. godine, od kada postoji, do danas rado sublimira najzanimljivije romane, pesme i poeziju pa sam tako i ja popila piće sa Sagan, Kapoteom i Foknerom (klik na ime za celoviti intervju). 

O mojoj velikoj slabosti, naslovnom vizuelnom identietu, neću ni da polemišem. Uverite se sami ovde kod mene a njih slobodno posetite na www.theparisreview.org.

***

Bisous!

A.