Sinoć sam se nekako odjednom našla na aerodromu u Beogradu. Đavola odjednom, ali meni je tako delovalo... Puf! Neko je udario dlanom o dlan i magija je nestala! Tužna, izgubljena i nevoljna što sam back smogla sam snage da se obradujem mom best friendu koji me je sačekao na aerodromu. I mojoj Micrici. I mami. I svima ostalima jutros na poslu. I vašim blogovima koje sam listala ujutru uz čaj... Ali nisam mogla da komentarišem! Zbunjena i mlitavo (ali iskreno) radosna nema šta da tražim igde jer to nisam nekako ja. Znate ono kada imate još neko mesto, neki grad ili zemlju gde vam život podjednako lepo teče... Dobro de, u mom slučaju je više mesta i gradova ali doesen't matter. I ekipica, i love i hobi i uživancija, ma sve je tu! Eeeee, tako meni beše na proputovanju... Ono što sledi su momenti... I ne očekujem da iko padne u nesvest zbog egzotičnih slika jer one to nekako nisu, ali ako iko out there uspe da oseti raspoloženje koje je vladalo iza aparata, ja ću stvarno duboko početi da verujem u emotivni aspekt tehnologije i bloga kao medija izražavanja! :)))
I ovde moram da se zadržim... MUST mesto ako ste mobilni na MNE obali! Terasa na Castellu u Petrovcu! Godinama tamo čekamo sunset uz čaj i nikad dosta! Stylish, lounge i tres inspirativno uz topao jugo i neverovatnu energiju! Ja sam čak i jogu radila! Xi,xi,xi...
Xe,xe...I moje sandalushke!
And the Boy has stolen my hat! :)
:D
I ne smem više, idem da probam da spavaaam!
Love!
A.
