Kako u poslednje vreme nisam imala baš puno vremena za knjige, dobri intervjui, vruće kolumne kao i neki bolji editorijali su mi sasvim korektno umirivali apetit za dnevno čituckanje. Bajno online mestašce je adresa the Paris Review magazina koji ima apsolutno sve što mene može da okupira-Interviews, Writers, Quotes, Fiction, Poetry.
Sve je tu, spakovano čekalo na moje coffee breaks. Ovakve sadržaje nešto i ne volim da konzumiram satima jer su utisci tokom "listanja" suviše lepi a sadržaji taman toliko kratki da možete na miru da uzimate parče po parče.
Časopis je u oba svoja pojavna oblika (web i print) uređen na engleskom jeziku pa samim tim ima dobranu šansu da se zahvali na pažnji širem auditorijumu koji traga za liberalnom stranom književne kritike i uopšteno svih onih koji žele da npr. čuju/pročitaju iskreni intervju omiljenog pisca. Od 1953. godine, od kada postoji, do danas rado sublimira najzanimljivije romane, pesme i poeziju pa sam tako i ja popila piće sa Sagan, Kapoteom i Foknerom (klik na ime za celoviti intervju).
O mojoj velikoj slabosti, naslovnom vizuelnom identietu, neću ni da polemišem. Uverite se sami ovde kod mene a njih slobodno posetite na www.theparisreview.org.
***
Bisous!
A.
