Care & Share

Toliko sam želela vikend i sada kada je konačno moja subota, ja sam nešto "zakazala"... Emocije pomešane, misli na sto strana, nisam ni izašla iz pidžame do kasnog popodneva i nikako da se odlučim šta ću i kako ću... Too much speed tokom nedelje ume da nas baci u ono šok stanje, u kom sam ja verovatno baš sada. :) Pokušavam da slegnem emocije koje sam "pokupila" i da razmislim, zaključim i naučim nešto iz toga.

Nisam sigurna koliko smo svesni naših mogućnosti da pomognemo ljudima oko sebe i još više, da li uopšte znamo kako nekome možemo da učinimo trenutak, dan ili život boljim... Koliko se mi u stvari bavimo sobom, koliko drugima, na onaj zdrav i konstruktivan način? Osluškujem i zapažam da je većina ljudi potpuno "gluva" za S.O.S. pozive, tihe ili glasne koji stižu sa svih strana, od poznatih ili nepoznatih... Ostajem bez komentara. Želela bi da na blogu pružim i Vama mogućnost da dajete onima kojima je to potrebno, bez zahvalnice i počasne plakete za to što ćete učiniti. Iskreno se nadam da će se oni koji to i učine, osećati srećnim a ne tužnim i da će neki od Vas možda razviti navike da u vreme plate, Božića, Nove Godine i sl. nastave da podržavaju decu, starije, prijatelje, umetnike i sve one u koje verujete i kojima procenite da možete nešto da date. 

Naime, sinoć sam bila na jednom humanitarnom koncertu koji je moj prijatelj organizovao kako bi pomogao Zoji(6), Strahinji (5) i Luki (8) koji boluju od Batenove bolesti. Pogledajte ovde! Ljudi, I wasn't depressed, I was impressed zato što sam videla neku sreću u tim ljudima tamo i zato što verujem da će uspeti, verujem da će i drugi pomoći i verujem da i ja mogu da pomognem.

Sigurna sam da većina blogera koji se okupljaju ovde, kao i većina mojih prijatelja u onom non cyber životu imaju oko, uho i taj emotio za sve one malene, skrivene i diskretne stvari koje kada ih uočimo postanu nekako velike, transparentne i za nas važne, a koje nas kupe, otkrave i podstaknu da i mi potvrdimo ono što čitava večnost poručuje: Sreća je trenutak! Trenutak davanja,  primanja, spajanja...

U jednom trenutku mog postojanja na našim blog talasima sam se zapitala: Zašto bi jedni druge podsećali samo na to da se pojavila nova torba ili haljina, novi film ili knjiga, kada možemo da padamo u happy euforije i kroz direktne poruke koje crpimo iz "onog" sveta. Tada sam valjda i počela malo otvorenije da pišem i delim sa Vama neke od utisaka i misli  koje struje mojim danima. 

Takođe, ne mogu a da se ne zapitam koliko blogera out there zaista primeni i prihvati one divne preporuke koje dobiju od svojih cyber friendova kod kojih ostavljaju komentare i daju podršku da im se nešto dopada ili se zahvale na nekoj preporuci uz obećanje da će istu i primeniti. U svoje ime kažem da nastojim to da radim i uživam jer sam proširila vidike, dobila sjajne informacije i saznanja od neplaćenih termina i kreativnih ljudi i na tome Vam veliko hvala! 

Iskreno se nadam da sam i Vama dala trenutak sreće kroz neke ludosti, fotografiju, pesmu i sl. na ovom Amelie kutku i da će ljudi koji ostave komentar da podržavaju ili će tek podržati help & support aktivnosti to i učiniti. Ne morate samo klincima sa kojim sam Vas gore upoznala i pogotovo ne morate isključivo novčano. Osmeh, pažnja, pogled, tolerancija i poštovanje veoma često budu sasvim dovoljno...

Love. A.

Moments

Ne znam kako i zašto ali ova kiša mi ne smeta... Naprotiv, sve mi prija u vezi sa njom. Vazduh je topao i pročišćen, sa poslednjim kapima se pojavi i sunce, drveće je nekako fresh zeleno a mi smo u našim s/s haljinama! :) Tu su i neki neizostavni magic moments u toj atmosferi, koji u meni podstiču neverovatan naboj sreće i ponekad mislim da u tim trenucima, onako sama na ulici jednostavno dobijem ono blago rumenilo na obrazima. Za mene je to čista intima, pa verovatno zbog toga.

Tako sam ja juče bila potpuno opčinjena Beogradom u tim predvečernjim rainy časovima. Svesno sam odmahivala glavom svim nadžidžanim izlozima i uz laganu šetnju ka Bulevaru Kralja Aleksandra osluškivala i zastajala posmatrajući balkone na zgradama. Oooo, koliko je samo tu bilo lepih priča na tim starim terasama... Od zelenila, ljupkih lampi, raširenog veša, prijatelja i porodica koje ćaskaju, puše ili jednostavno zure u beat ulice koja je pod njima. Takođe je tu bio i po neki otvoren prozor pa se mogao videti deo unutrašnjosti tih starih stanova... Znate već i sami: visok plafon, antique luster i zavesa koja se vijori... :) I sve to obojeno onim prevrtljivim nebom, čas je tamno od kišnih oblaka a čas je rozikasto od neumornog prolećnog sunca... ;)

Danas je već druga priča, drugi grad, druge emocije... Ali podjenako lepo. Po povratku kući posle onog najvećeg pljuska, sednem i na trenutak zaustavim film... Definitvno sam u tom slow and smile and in love elementu. Ništa neću da radim, navlačim cosy stvarčice i čitanje, čaj, ćaskanje i maštanje na programu za veče. Evo sada i malo blog & zez momenat! :)))

Najpre je na tapetu i naravno u motivacionom procesu preuređivanje pojedinih detalja u kući... Tražeći neka intersantna rešenja odlutam na netu i upoznam Lucienne Day, britansku dizajnerku tekstila koja se ispostavila kao čarobnjak za just right "šaru"!  Podjednako važan je i njen muž Robin Day, takođe dizajner, koji je sve colourful motive svoje žene vešto prenosio na nameštaj i home decor. 

Ne znam da li sam Vam ovde spominjala ikada my style icons, verovatno je bilo par reči ali sada ide i photo ilustracija. Tačnije, nisam ni sigurna da se to može nazvati kao style icon jer je u pitanju lik, delo, zatim X factor i slični efekti koji čine da cenite, volite i konačno pronađete nešto svoje u ovakvim ličnostima. Meni, nekako najpribližnija je francuska glumica Elodie Bouchez...

Elodie je spoj žene koja podjednako dobro nosi kašmirski džemperić i baletanke ali i sharp and elegant kombinacije i to sve nekako na onaj prirodan, "skinny fashion" i nonašalantan način. Ma Francuskinja po definiciji! Nema pompe, glam up stava, sumanutih paparaca i sl. Čista energija a pri tom miran život bez trač kolumni! 5+

I za kraj mood of the day! Love A.

Free time

Već drugi pravi prolećni vikend... A evo i mene posle 10ak dana opet na blogu.  Moram samo da napomenem da nedostatak vremena za postovanje svakako nije uzrokovan nedostatkom slobodnog vremena uopšteno, već potrebom za drugim lazy, smooth i chill aktivnostima koje me čine ispunjenom i zaista srećnom ali i odlukom da ne korstim komp kada sam offduty. :))) Bilo je tu šunjanja po šumi, jagoda u ogromnim količinama, gledanja filmova, dovođenja stvari u red i ono na šta sam posebno ponosna je da  konačno mogu da kažem da sam uspela da usvojim princip beskompromisnog minimuma od 8 sati spavanja!!! 

Pored šumske atmosfere na F.G. koja me uvek čini neizmerno smirenom i srećnom moram da odam priznanje i Novom Sadu i Beogradu koji su mi nekoliko puta zaista pružili onu kafu sa prelepim "pogledom na svakodnevni život" koji,  čini mi se, postaje već razigran i srećan kao i sama priroda. Ali opet, mislim se u sebi, da bi čovek i znao da ceni slobodne trenutke, treba pošteno i da ih zasluži, non? Ja ove nedelje svakako jesam (kakava /ne/skromnost) i s'toga i pišem ovde nešto sa liste prikupljenih stvari, aktivnosti i planova. 

Najpre je tu skupljanje "stakla" i ostale ambalaže. Za sve one koji uživaju u rustičnoj atmosferi svojih vikendica, stanova ili kuća, ovo je svakako super solucija. Ja sam prošle nedelje skupila sve staklene bočice, teglice i ostalu prikladnu ambalažu sa ciljem da iz kuhinje i stambene terase premestim veće cveće i rasadim nanu, bosiljak i ruzmarin kako bi deo odnela u baštu. To je ritual koji svake godine moja mama vrlo uspešno  praktikuje i koji se ne razvija sa ciljem zadovoljavanja samo estetskih potreba već podrazumeva i stratešku investiciju u zimu jer čaj od bosiljka (one of my fav), nane i ruzmarina i te kako ume da bude aroma i psiho terapija kada krenu one hladne promene. E pa ove godine i ja joj se pridružujem i dajem svoj contribution! 

Sve te flaše, teglice, stare ali drage šoljice postaju odjednom vaše omiljene saksije, posude za kuhinjski pribor, vaze za cveće i to kao vaših ruku delo jednostavno prerasta u nešto što je priceless! Sve što je potrebno je malo mašte i zdravog smisla za funkcionalnost i there you go! Takođe, onima koji vole i da crtaju, preporučujem da u prvoj knjižari kupe i boje za staklo koje će začiniti atmosferu nakim natpisom, tufnicom ili apstarkcijom sopstvenog  raspoloženja. ;) O tome ću više ilusrovati, nadam se, kada napravim set fotografija svojih teglica! :D

Obavezno, take a peek na Mint-u a posebno obratite pažnju na ono što radi maestralni TraceyTawhiao, koji mene vazda inspiriše za šaranje i crtkanje po tim sitnim predmetima. 

Druga, za mene bitna stvar koja mi se ureže u sećanje i nekako obeleži trenutak u jednom danu, period u godini ili jednostavno mood koji nosim u sebi je njeno visočanstvo - muzika.  Moja lista je poprilično duuuga te ću ovde prikačiti neke od aktuelnih tema koje me prate ovih dana.

A kako se i leto i to slobodno vreme bliži, do kraja naredne nedelje bi trebalo da odlučimo i raspored dugo očekivanih putovanja. Ono što je najčudnije je da mi to nikada nismo radili nešto organizovano i uvek je sve na prepad u stilu: Mogli bi... 'Ajmo sledeći vikend! Ajd'! Ove godine bi ipak volela da pojačamo avanturu na putovanjima tako što ćemo uštedeti te besmisleno skupe putne troškove te na vreme uraditi rezervacije. Uz zakleto obećanje da nećemo misliti o Pragu do jeseni (već 6 puta smo bili i nije nam dosta), destinacije koje su u opticaju su sledeće:

Pariz - vučemo ga od ovog maja...

Saint Petersburg - i to vozom iz Moskve!

Sicily - kao sun, send, sea i sve na s... ;) destinacija

I standardno i sasvim sigurno Montenegro... Kao baza gde se svake godine okupljamo.

A tu je blizu i Dubrovnik pa ko zna... Možda i još neka CRO lepota...

Je ne sais pas - videćemo još kako i šta... Idem sada da čitam malo i Vaše blogove i da vidim šta sam propustila proteklih dana. ;)

Bisous! A.

murmur

Brrrrr.... Iako je dan bio sunny, nije ni malo naivno kada padne veče.  Slušam, na Kopu nam je sneg pao, mama viče: 'ajmo na skijanje! :) Ma ništa od toga, zaledila sam se u stanu i u tako freezing fazi uz čaj, lampu, komp i jumper, nikako sweater (xe,xe) ni ne pomišljam da negde mrdam. + gomila posla i evo sada malo opuštanja.

Juče sam tokom desk cleaning naletela i na fotke koje sam skinula sa neta svojevremeno kada sam pronašla Vogue Italia (2001), zaturen u nekoj od mojih magic boxes u sobi. Bio je tu jedan amazing editoriajl koji me neverovatno asocira na leta u Rusiji, moje lujke Kristinu i Katju i povremena "šumarenja" kada bežimo iz Moskve na njihovu daču. Tema editorijala je Sweden in the summertime ali kako stvari stoje biće takvo i Serbian summer. :/

A ako mene pitate za bilo kakvo leto (svežije ili toplije) Sessun  je more then welcome! Jednostavno volim brendove i linije tog temperamenta... 

A evo i poslastice koja čini da zaboravim na trenutak na hladnoću! Murmur , japanski eco-friendly časopis koji u svakom broju donosi aktuelnosti u vidu kolumna, fashion inovacija, gastronomskih čudesa i sl., a sve to u sustainable lifestyle maniru. Ono što je mene fasciniralo at first glance je naslovna strana i enchanting poruka koju nosi. Gotovo svaki broj je očekivano i ujednačeno lep, jednostavan i primamljiv a moto uredništva je "To live beautiful and sweet"!!! ;) Ako neko zna japanski, mogao bi i da nam piše detaljnije postove o člancima :D

  

Ostavljam Vas sada uz divne Miu Miu haljine i idem po sweet dreams! Love! A.