Nesvesno sam ispratila leto ove nedelje. Iako mu kalendarski nije vreme, septembar nekako uvek nosi neka druga stanja, raspoloženja, epizode. Razmišljam koliko je čudno što ponekad učimo mnogo i bez posebnih događaja ili stvari koje nas navode na zaključke. Iz tišine i mira, oni sami isplivaju. Ja sam, eto, tek ove godine konačno naučila da usporim i to mi je mnogo značilo. Neću o zaključcima, zašto bi? Svako u svojim cipelama, neka oslušne svoj pređeni put i shvati kuda dalje... Za dalje, meni ovog septembra nisu potrebni striktni planovi, male i velike To Do liste i ostale usputne crtice. Sve je to u redu, važno i podržavam ali ništa od toga ovaj put ne želim. Prava čarolija je zapravo suština a sa njom dolazi i želja za sopstvenim životom i stvarima koje ga čine. Želja za unutrašnjim rešavanjem a ne spoljašnjim dešavanjem. I samo to (sa)znanje kada dođe prirodno, spontano i samostalno je zapravo dovoljno. Za samopouzdanje, hrabrost i nadu. Za dalje. E to je najlepše. Verujte...
Divan vikend Vam želim!
***
Bisous!
A.