Ovo su dani kada mi stvarno već ozbiljno postaje tesno u gradu. Nekako me sve žulja, od saobraćaja, preko vremena do promena raspoloženja koje nastaju zbog konstantnog "nedostatka vremena" ili nekih drugih, naizgled nebitnih, okolnosti. Znam da te faze treba proći sa dosta tečnosti, vitamina, sna i sl. ali ja prosto osećam da mi treba jedna zdrava distanca od svega. Najrađe bi dane provodila u veoma udaljenoj kući u prirodi, ludo udubljena u "domaće" poslove.
Prirodni ambijent nam često daje onaj lekoviti uticaj na psihu i utisak da vreme nekako sporije, kvalitetnije teče... Okruženi mirisima, svežinom i prirodnim zvucima ostvarujemo neuporedivo bolju povezanost sa ponekad zagubljenim "unutrašnjim ja" a da ne govorim o povratku objektivnog razmišljanja i koncentracije. Prvo što bi uradila je usmeravanje misli na prolećno čišćenje. Prostora, misli i organizma.
A kada stvari postavte u onaj samo vaš red i mir, onda dolaze oni fini poslići... Poput negovanja biljčica "za na prozoru" koje bi koristila za mućkanje uz jutarnje sokove, meleme i kao dodatak mojoj "mednoj" jutarnjoj terapiji.
Samostalno bi kuvala ručak onako duuugo, sa uživanjem i da se krčka. Ne po receptima već sopstvenom raspoloženju, uz improvizaciju, kao što sam nekada mnogo češće i radila.
A štikle bi zamenila upravo kupljenim gumenim čizmicama. Za odvažno gacanje po bašti, utabanim i neutabanim stazama i voćnjaku. Za ružičnjaaaak!
Popodnevne aktivnosti bi najpre provodila napolju, na vazduhu, uz skoncentrisano disanje i u društvu mog (postojećeg) žutog mačka ili možda mog (nepostojećeg ali željenog) psa a iznad svega uz neko ovako slatko pozajmljeno jagnje. :)
Potom čaj. Biljni da okrepi, ugreje i da traje. Taman toliko da se presluša jedna stara ali među omiljenim ploča, pročita deo iz aktuelne knjige (što možda i najviše nedostaje u ovom "urbanom" tempu) Cigareta i odmor.
I tek predveče bi mogao neko da mi dođe i bez najave, ako tako poželi... Da zajednički spremimo večeru, diskutujemo i uživamo u druženju.
Eto... Morala sam ovako danas.
***
Bisous!
A.
Divno!
ОдговориИзбришиOstavila si me bez daha :-)
ОдговориИзбришиOoooo... Znači i tebe je odradilo?! :*
ИзбришиRazumijem te u potpunosti, sreca pa zivim na lijepom mjestu u prirodi, ali nekako obaveze me guse i meni se bjezi, pocela sam da gledam avionske karte a znam da ne mogu da idem sada, opet :). Divan post
ОдговориИзбришиEeee da. Kada se bacimo u tzv. "potragu" avionskih karata a negde znamo da nema šanse znači da baš žulja. :) No, sve je prolazno pa i umor. Idemo dalje...
Избришиprija mi tvoj muzicki izbor!!a oporavio bi me i jedan ovakav dan!nadam se jednom danu u prirodi,makar za praznike...
ОдговориИзбришиHvala J. A dan u prirodi-zlata vredan! Pa makar i za praznike, baš!
ИзбришиI ja imam neki cudan osjecaj. najradje bi otisla negdje na jedan mjesec, samo da se odmorim. Al' to je prosto nemoguce (:
ОдговориИзбришиMislim da nas vreme ubija... Svi smo postali meteropate ali eto, ja aš pokušavam da se čupam. Pa i na blogu. :D
ИзбришиDa, da, i ja bih... Lagano, bez žurbe, bez obaveza...
ОдговориИзбришиBez žurbe! Ključno. :)
ИзбришиJel me primas u goste? :)
ОдговориИзбришиNaravno! Ne moraš ni da se najaviš! :DDD
ИзбришиKakav divan post...pravi hedonizam u prirodi! <3
ОдговориИзбришиHvala ti. :*
ОдговориИзбриши