Give Erath A Hand

Povodom jučerašnjeg obeležavanja Dana Planete Zemlje ne mogu ni ja da ostanem "nema". Iako sam baš kratka sa vremenom, bolje mi je da ovu priču ispričam kroz nekoliko odabranih klipova nego da je ne pomenem uopšte. Dakle, ovog jutra bi skrenula pažnju na pitanje koliko smo uopšte upućeni u ekološki problem svakodnevnice i koliko se zasita angažujemo da bi dali lični doprinos u rešavanju istog. 

Negde smatram da je svest o ekološkim pitanjima i sličnoj problematici odraz lične upućenosti u okruženje u kom se nalazimo i stepena socijalne inteligencije svakog pojedinca. Da ne kažem i kulture jer bi to trebalo da se podrazumeva. Ipak, čini se da je ekologija, na žalost, sekundarni prioritet svih ekonomski nerazvijenih zemalja. A trebala bi da bude primarni jer se i potrebe za čistim vazduhom, vodom i zdravom hranom vezuju upravo za preduslov normalnog postojanja ljudi.Akcija kao što je Earth Hour je divna jer ima za cilj da pošalje malo dugoročniju poruku i usadi svakodnevna pitanja u svima nama... Koliko smo zapravo svesni suvišne potrošnje energije u svakodnevnom životu? Da li radimo nešto po tom pitanju. 

A ovo je upravo ono o čemu najmanje razmišljamo kada se "opustimo". Dirljiva lepota prirode,  mnoga lica i naličja naše planete, skrivena daleko od gradova i većine nas. Klip koji ukazuje na život koji nemamo pravo da urušavamo nečim što nesvesno dopuštamo sebi i tolerišemo drugima.  Iz ove perspektive, osećam se tužno...

I još jedan dramatično emotivan odgovor u vidu kampanje 10.000 Dance 4 The Climate!

Ipak, ne mogu da se ne zapitam o malo konkretnijim, primenljivijim aktivnostima koje će podstaći i osigurati (re)akciju većeg broja stanovništva. Jer ovo što vidimo, prventsveno oko nas, nije dovoljno. Duboko sam uverena da je prvi korak - edukacija. Naši roditelji, učitelji, profesori, nekako nisu otišli dalje od saveta "ne bacajte smeće na ulici". Moderne porodice ipak ozbiljnije treba da utemelje cilj da temu ekološki koretnog ponašanja usade u sopstveni sistem vrednosti i posebno sisteme vrednosti svoje dece. Volela bi kada bi mališani dobili šansu barem kroz  ovakav početak...

Ne govorim sada da svi treba da uzmemo kredite i ugradimo solarne panele na svojim kućama, zgradama i sl. Imamo nekoliko alternativa i koraka do tada. I kao što je u sledećem klipu lepo naglašeno, ne odbacujmo svoju objektivnost u razmišljanju i subjektivnim pretenzijama. Dajmo šansu, najpre sebi za lični razvoj a onda i prirodi,  svojoj okolini i budućim generacijama za njihov.

Znamo svi da nam je za ovakvu aktivnost potrebna infrastruktura. I znamo da je ovde još uvek nemamo. Ali u pojedinim gradovima se polako stvaraju uslovi za selektivno bacanje otpadaka. Ne može mi niko reći da u marketima ne postoje štedne sijalice. Ključno je i da kao potrošači možemo da promenmo svest o namirncama kojima se snabdevamo i naravno da sami promenimo nekoliko navika. Poslušajmo Mimi i razmislimo šta MI možemo da uradimo u našoj svakodnevnici.

***

Bisous!

A.